Putu kraj

" Ja obidjo mloge dole,
Mloge reke, mloga vrela,
Gore, luke, stene gole,
Mloge dvore, mloga sela;

I opeta nigde kuta
Deno mladjan da se stanim,
Da s' nemirna manem puta,
Svog zivota dan predanim.

Divni mesta vide dosta,
Divna beu, al' ne dugo,
Nigde dugo ja ne osta,
Jer sve trazi nesto drugo.

Pa tako se, levo , desno,
Po svem svetu lupam,
Sve je usko, sve je tesno-
Da l' cu sto da slupam?

Ko zna de ce jos isteci
Taj nemirni zivot moj,
De ce silna zelja reci:
Dosta more, ovde stoj!"

Peva putnik, pa silazi
Kroz kamenje niz planinu,
Put se vinu, on upazi
Divne drage I dolinu.

Gleda putnik s stene gole:
" O krasote, o divote!
Nos' me, stazo, dole, dole!"
Zakliktao od milote.

Dole ga je staza snela,
O da divna ovde cuda!
Jedna moma stoji bela,
Kano snena mlada gruda:

" Oj, devojko, zlato cisto!
Ta lepsa si nego vila,
Lepsa nego sunce isto;
Bi li rano, bila moja?"

" Oj, srecice, iznenada!
U moga me isti djaka,
Tela bi te, moma mlada,
Tela bi te za junaka."

Putnik iste, otac daje,
Eto putu dodje kraj,
Al' I moja ruka daje,
Dragi rode, pesmu naj!