Petru Petrovicu Njegosu Vladici Crnogorskom

Oj vladiko, Crnoj Gori glavo,
Nasa diko, nasa velja slavo,
Evo tebe jedne knjige bele,
Ceda mila moje krvce vrele,
Krvca vrela, a cedo nestasno,
Na veselje svakoje popasno,
A dusa mu i nocu i danju
Svaku praznu razbiti lubanju.
Oh oprosti, ako s prava puta
Kadikada mladjano zaluta,
Ta bolje je spreda oberucke,
Nego straga udariti mucke,
Bolje cedo i predjavolasto,
Neg bogaljce i slepo i kljasto,
Da uz tudji korak naramuje,
Da ga tudja ruka zaranjuje!