Put

Crna Goro, ponosito stenje,
Krune srpske ti drago kamenje,
Uspomeno prebeloga danka,
Kog se seca Srbin kano sanka!
Kada glednem tvoje stene divne
Srce mlado u meneka zivne,
Jera ovde poslije Kosova
Sunce srpsko granulo iznova,
Ocistila s' ona velja bruka
Sto okalja Srbina sa Vuka.

Beograde, moj beli labude,
Al' se jadan meni vidis tude,
A kraj tebe do dve vode ladne
Cine mi se ko da placu jadne,
Ne prskaju t' ponosne zidine
Kao od pre od velje miline,
Vec se eto mimo tebe zure
Da sto pre te jadnoga prejure,
Da ne glede tvoje lude muke,
Tvoji jada, tvoje velje bruke.