Njeni jadi

Sini, zoro bela,
Sini, slatka sele,
A ti, sunce, grani
Ko nikad dosele.

Ta danas ce, danas
Drago moje doci,
Brze dragi, brze,
Dane mi u noci!

I zorica sinu,
I sunasce granu,
Ona uze sude,
Ode niz poljanu.

I vec eto stize
Na tu reku lednu,
Oko joj se ote,
Uz maticu glednu.

Boze, sto to plovi,
I sve amo blize?
Ko je, Boze, ko je?
Vec do brega stize.

Glednu, on je, on je,
Ao njeni jada!
Boze, strasni Boze!
Povrisnula mlada.

Onda zatrepeta,
Pa s obale klonu,
Te dragome svome
U vodicu tonu.