субота, 12. фебруар 2011.

Cic

Al' se nebo osmeiva,
Al' se reka plavi,
A ribarce u cun sniva,
Jasno ko na javi.

On itnuo udicicu,
Ribicu je steko,
Metnuo na zeravicu,
Pa je tako peko.

" Zeravico de se trudi,
Nemoj tako sporo."
Ribica mu vece rudi,
Gotova je skoro.

Rudi riba- joste malo,
Sad mu je pecena,
Srce mu je zaigralo:
" Amo sad, milena!"

Dole cemo jako sesti,
Al ce da se sladi,
Moro bi te ribo jesti
I da nije gladi!"

Pa je uze, pa njom brze
Da primakne k usti,
Cun se ljuljnu, on se trze,
Ode sanak pusti!

Нема коментара:

Постави коментар